Burad na antičkom sarkofagu

U leto 1934. godine Jovan Dučić je iz Rima poslao pismo Ministarstvu prosvete, Umetničkom odeljenju, u kojem, između ostalog, stoji:
 „Uputio sam odavde iz Rima 15 sanduka u težini 5.000 kilograma, u kojima se nalaze knjige, mramorni i železni predmeti, za javnu zbirku u tom gradu. Molim Ministarstvo prosvete da mi izdejstvuje oslobađanje carine...”

Trebinje: Fontana u parku, legat Jovana Dučića

U drugom testamentu, pisanom početkom marta 1935. godine, uz sve ostalo, Dučić kaže „da ceo svoj imetak zaveštava rodnom gradu: knjige, slike, lične predmete”. Iste godine, u Trebinje je stigla nova pošiljka u kojoj su bili: mermerni kipovi, tri kamene česme i dve spomen-ploče.

Poslednji put Dučić je bio u rodnom gradu u septembru 1938. godine, kada je na Trgu kralja Petra (sada Trg slobode) otkriven Spomenik oslobodiocima (trebinjskim herojima i mučenicima) palim u Prvom svetskom ratu, koji je pesnik poklonio svom „milom Trebinju”.

Sve što je Dučić darivao svom zavičaju nalazi se danas u Muzeju Hercegovine, Narodnoj biblioteci i po trgovima i parkovima u Trebinju. Dučić je želeo da Trebinje liči na Dubrovnik i da ni po čemu ne zaostaje za ovim primorskim gradom, koji je, takođe, veoma voleo.

Malo je pesnika, ističe Nikola Čučković, koji su toliko „izbivali iz svog rodnog mjesta”, a da su grad toliko voleli i u njega, s nekom pobožnom radošću, dolazili. Sve što je stekao, kao pesnik i diplomata, zaveštao je Trebinju.

Iz legata Jovana Dučića

U pesnikovoj zaostavštini sačuvan je čitav niz crteža koje je sam Dučić pravio, menjao i dorađivao. To su skice spomenika „Herojima i mučenicima za slobodu”, glavnog parka u Trebinju i zidina Starog grada. Među skicama su i figure lavova na glavnom ulazu u park. Spomenik Njegošu (rad vajara Toma Rosandića), poklon Dučića voljenom gradu, koji je, u prisustvu kraljevog izaslanika, otkrio sam pesnik, krajem maja 1934. godine, i dalje se nalazi na trgu „pod platanima”.

U Muzeju Hercegovine u Trebinju smeštena je vredna zbirka kamene plastike sa 73 eksponata, koji su, najvećim delom, doneti iz Italije. Pripadaju različitim epohama: od rimskog doba do renesansnog perioda. Reč je o kamenim pločama sa reljefnim predstavama, statuama i arhitektonskim elementima. Motivi su raznovrsni: figure ljudi, životinja i biljaka, mitska i biblijska bića. Zbirka umetničkih slika sadrži 14 radova naših i stranih slikara.

Veliku zaslugu što je ova vredna zbirka uopšte sačuvana, u onom ideološkom vremenu kada Dučić nije bio „podoban” pripada Ljubinki Kojić, koja je, kao stručnjak za ovu oblast, iz Beograda u Trebinje stigla krajem februara 1957. godine i po vinarijama i kamenolomima našla, i spasila, neprocenjivo blago.

O tome svedoči: Stevan Kijac mi je otkrio da je posle Drugog svetskog rata većina skulptura dočekala tužnu sudbinu: uklonjene su sa ulica, zidina grada i drugih mesta i strpane u magacin zemljoradničke zadruge, koja se nalazila u prizemlju Ćelovićeve kuće. Znači, otkrila sam usred Trebinja, preko puta kuće u kojoj sam stanovala, antički „lokalitet”, nalik otkrićima, na primer, iz doba „seobe naroda”.

A kada su, posle mnogo peripetija, isposlovali dozvole da uđu u „tamni vilajet”, zatekli su sledeći prizor: „Ušli smo u veliku prizemnu odaju kroz koju se, bukvalno, gazilo i preskakalo preko luka i krompira. Pod njima se nalazio i pokoji fragmentovani komad plastike. Na drugom kraju bila je manja odaja u kojoj je bio gro skulptura nabacanih jedna preko druge. U prašini i debeloj paučini, ledeno i memljivo.”

U spasavanju vredne kolekcije ne treba zaboraviti ni Eugena Frankovića, istoričara umetnosti, koji je u Trebinju služio vojni rok, i profesora Đorđa Mano-Zisija, stručnjaka za antiku i muzeologiju, koji je u jednoj vinarskoj radnji otkrio izuzetno vredan sarkofag na kojem su bila burad s pićem. 

Mozaik iz legata Jovana Dučića

Nađene skulpture iz I i II veka, i sarkofazi, predstavljaju najvredniju kolekciju Muzeja Hercegovine.Prosto je neverovatno, uprkos diplomatskom pasošu, kako je Dučić uspeo da sakupi i u zemlju dopremi ovako vrednu kolekciju, kojom bi se ponosili i mnogi muzeji u svetu.

Tu je sarkofag sa predstavom Atene i Marsije, fragment sarkofaga sa prikazom lova, sarkofag od kvalitetnog mermera sa prikazom amazonomanije, fragment sarkofaga sa prikazom Dijane-Selene, sarkofag sa girlandama, glava Marsa, Dionisa, Hermesa, statueta Fortune, torzo Dijane (Artemide), bista Homera i Sofokla, više raznih kapitela, medaljon sa predstavom Menade i Satira...

Tokom službovanja u Atini, Madridu, Ženevi, Kairu, Budimpešti i Bukureštu, Dučić je sakupljao i crteže, slike, mozaike, tapiserije. Najveći deo te kolekcije je prodat na aukciji u Americi, posle pesnikove smrti, a preostali deo se nalazi u Muzeju Hercegovine.

Sačuvan je portret Dučića, nastao u Atini 1917. godine, potpisan sa Kosta Pitides ili Pitiatos, tapiserija monumentalnog formata, najverovatnije iz XVIII veka, slike iz škole Koređa (španske škole iz XVI veka) i slike i grafike nastale u periodu oko 1930. i 1950. godine, koje su deo kolekcije njegovih rođaka iz Amerike, Lepe, udovice Save Dučića, i njenog devera Mihaila.

Likovni deo ostavštine, koja se vezuje za Jovana Dučića i njegove rođake, obimom, značajem i vrednošću, ističe Nikola Kusovac, predstavlja „najskromniju česticu njegovog zaveštanja Trebinju”.

U centralnom delu parka, na čijem su ulazu „Dučićevi lavovi”, posle Drugog svetskog rata, sagrađen je spomenik „borcima palim u borbi protiv fašizma 1941–1945”, na kojem je grafit, krupnim slovima, ćirilicom, „Volim te Miladine”. Okolo su bile biste narodnih heroja: Manojla Maja Benderića, Asima Zubčevića, Radovana Šakotića, Sava Kovačevića, Ljuba Miljanovića, Vasa Miskina Crnog, Rista Vreće, Dragice Pravice, Nikole Ljubibratića i Ilije Babića. Tokom prošlog građanskog rata sve biste su uništene.

Obezglavljeni postamenti svedoče o našoj novijoj istoriji, koja nema nikakve veze sa Jovanom Dučićem.

Zoran Radisavljević
objavljeno: 26/04/2008.
Izvor: Politika.rs