POVRATAK

ПОВРАТАК 
Вратиће се опет када лишће пане,
Кад заплачу хладни ветри обалама,
Као успомена на помрле дане,
Бледа и у црном, јавиће се нама.

ČEKANjE

ЧЕКАЊЕ 
Доћи ће и тренут последњи и свети,
Када ћемо једном, мирно чекајући,
Рећи једно другом: већ је време мрети,
Као што се каже: већ је време кући.

JABLANOVI

ЈАБЛАНОВИ

Зашто ноћас тако шуме јабланови,
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Жути месец споро залази за хуме,
Далеке и црне, кô слутње; и снови

JEDNE VEČERI U SUTON

ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН 

Hебеса беху мутна и раздрта,
Студен у немој собној полутами;
И допираше из самотног врта
Музика кише. Ми смо били сами.

Хујаше негде ветар око виле
Песму о тузи. И ја гледах тако
На њеном челу и лицу од свиле,
Где мутно вече умире, полако.

SENKE PO VODI: TIŠINA

ТИШИНА

Заборављен предео у пропланку дугом,
Обале под тешком тишином и травом.
Ту вечерње воде хује тихом тугом,
А жалосне врбе шуме заборавом.

У зеленој јасној помрчини грања,
Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном,
Бледу, покрај реке; ту седи и сања,
И огледа лице у модрилу речном.

POZNANSTVO

ПОЗНАНСТВО

Kада је познах, небо беше мутно,
Врти су мрели с болним нестрпљењем;
Јесење воде шумиле злослутно,
И све очајно журило за мрењем.

И младост моја није више знала
За дане страсти и трзања њина:
У моју душу њена сен је пала,
Бледа и хладна, као месечина.

AKORDI

АКОРДИ

Cлушам у мирној љубичастој ноћи
Где шуште звезде; и мени се чини
Да често чујем у немој самоћи
Певање сфера на топлој ведрини.

И чујем тихо у осами тако
Вечити шумор из земље и свода;
И слушам дуго, немо и полако,
Те речи лишћа и тај говор вода.

PADANjE LIŠĆA

ПАДАЊЕ ЛИШЋА

Kорачаше нема, хладна, поред мене,
Без сребрне сузе у мутноме оку;
Крај нас беху мртве руже и врбене,
Падало је вече на воду широку

Старе једне реке. Њен је корак био
Кô корак самоће, нечујан и сетан.
Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо
Исти јад без суза и бол истоветан.

Jovan Dučić — Imaćemo Karađorđev spomenik na Kalemegdanu

SPOMENIK ĐORĐU NA KALEMEGDANU

"Nekada je na Kalemegdanu, na mestu gde se danas nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj, bio smešten spomenik Karađorđu. 
Ovaj spomenik, delo Paška Vučetića, otkriven je na tom mestu 1913. ali je odatle nestao već posle tri godine. Spomenik je srušen tokom austrijske okupacije 1916. godine, pod izgovorom da je bio oštećen i u toku borbi"... 
B. Cvejić

"Godine 1912. daroviti Srbin iz Dalmacije, skulptor i slikar Paskoje (Paško) Vučetić (1871—1925) završio je spomenik Voždu Karađorđu, okruženog saborcima i guslarom... četiri godine posle osvojene prve nagrade na konkursu za spomenik. Postavljen je na Kalemegdanu avgusta 1913. godine, a otkrio ga je Kralj Petar Oslobodilac, Karađorđev unuk".

                                                   MODELI ZA SPOMENIK KARAĐORĐU

Ko hoće da jednim pogledom vidi celu karijeru srpske skulpture, tri ili četiri generacije naših predstavnika plastične lepote, to može da učini na ovoj maloj izložbi koja je inače najveća utakmica koja je do sad postojala među našim umetnicima. Nekoliko minijatura u vosku i gipsu trebalo je da obeleži ovom prilikom stepen inspiracije naših vajara, da pokaže surevnjivosti raznih škola i ukrasa, različne pesničke uzbudljivosti, različne manifestacije osećaja za domovinu i, najzad, različne talente. To je utakmica na celoj liniji. To je retka izložba građanskih poema i rapsodija u mramoru.

U SUMRAKU

У СУМРАКУ

Одвела ме туга и мисли злослутне
у поље, далеко. Трава пуна росе.
Тужно стоје врбе изнад воде мутне,
Хладни ветри мрсе зелене им косе.
На западу негде полумртав блеска
Угашеног дана задњи бледи пламен.
Нема је нада мном ширина небеска,
Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен.

ZALAZAK SUNCA

ЗАЛАЗАК СУНЦА

Jош бакрено небо распаљено сија,
Сва река крвава од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Иза црне шуме старих четинара.
Негде у даљини чује се да хукти
Воденички точак промукнутим гласом;
Дим и пламен ждеру небо које букти,
А водено цвеће спава над таласом.

Jovan Dučić Pesme - online knjiga

Jovan Ducic, Pesme from Shejla

Jovan Dučić pesnik iz Trebinja - dokumentarni film