AKORDI

АКОРДИ

Cлушам у мирној љубичастој ноћи
Где шуште звезде; и мени се чини
Да често чујем у немој самоћи
Певање сфера на топлој ведрини.

И чујем тихо у осами тако
Вечити шумор из земље и свода;
И слушам дуго, немо и полако,
Те речи лишћа и тај говор вода.
И ја разумем те гласе што хује,
Тај језик Бића и тај шапат ствари...
Често све стане; још се само чује
Куцање мог срца. Но исти удари

Чуше се шỳмом; мирно закуцаше
Удар за ударом, из стабла; и јасно
Куцну из црне рогози и шаше —
Дуж целог поља... Најзад, многогласно,
Доле, под земљом! Негде у дубини
Једнаким ритмом, као мукло звоно,
Огромно срце зачу се у тмини:
Удари мирно, тихо, монотоно.
Јован Дучић ПЕСМЕ
КЊИГА ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА
Пријатељима
Алекси Шантићу и Атанасији Шоли
СЕНКЕ ПО ВОДИ

Kalemegdan. Photo credit: Tatjana Dimitrijevic

Jovan Dučić PESME
KNjIGA PRVA: PESME SUNCA
Prijateljima
Aleksi Šantiću i Atanasiji Šoli
SENKE PO VODI

AKORDI 

Slušam u mirnoj ljubičastoj noći
Gde šušte zvezde; i meni se čini
Da često čujem u nemoj samoći
Pevanje sfera na toploj vedrini.

I čujem tiho u osami tako
Večiti šumor iz zemlje i svoda;
I slušam dugo, nemo i polako,
Te reči lišća i taj govor voda.

I ja razumem te glase što huje,
Taj jezik Bića i taj šapat stvari...
Često sve stane; još se samo čuje
Kucanje mog srca. No isti udari

Čuše se šumom; mirno zakucaše
Udar za udarom, iz stabla; i jasno
Kucnu iz crne rogozi i šaše —
Duž celog polja... Najzad, mnogoglasno,
Dole, pod zemljom! Negde u dubini
Jednakim ritmom, kao muklo zvono,
Ogromno srce začu se u tmini:
Udari mirno, tiho, monotono.