Jovan Dučić - pesnik

Kad prođu dani, ko će znati Da kaže povest o njima — Prolaze kao ludi svati, Na belim i besnim konjima. Ja rasuh pesmu kao more, Svi ...

Noć je najednom pala crna, Kao pod krilom gavranovim. Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim. Učaurena buba ćuti, I p...

Taj zamor bez sna i bez pomoći, Bez želje za pir i za lovore: U ove moje gorke ponoći Sve slutnje dođu da progovore. Za tobom tragam k...

Kroz moj sâd reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire sva iz dana; Svetla reč Bog što reče Da plodi tlo Hanana. Vinogra...

Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu? Na mostu među obalama, Z...

Da pođem uz reku, sve do vrela, Da znam i izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće. Padne li zvezda s nemim mra...

U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži. U svetlo jutro toga dana,...

Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira — Ko čeka na međi? O, ta Najveća tajna što tra...

Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje pr...