U brazdu bacih seme kedra,
Te nepobedne svete srži,
Kojeg u svodu neba vedra
Nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana,
Bacajuć seme, rekoh: — Budi
U mojoj brazdi krv titana,
Ideja sile sva u grudi!
U prostor bačen glas što stremi,
Da ga nebesa budu puna!
I reč što nikad ne zanemi,
I večno budna božja struna.
A kao pesnik, ti ćeš biti
Stranac u svetu i u gori:
Od osama se što ushiti,
Od hladnih zvezda što sagori.
No comments:
Post a Comment