Pages
▼
14 July 2014
04 May 2014
MEĐA
Kada se jave na crti,
Na kraju tuge i pira,
Visoke planine smrti,
I hladna jezera mira —
Ko čeka na međi? O, ta
Najveća tajna što traje:
Granica dveju lepota
I dveju sujeta! Šta je?
To nemo raskršće vera,
Most bačen između sreća,
Ta međa dveju himera —
Neg život i smrt je veća!
Znam, čuva bezglasna žica
Sve zvuke neba i sveta,
I crna ponoćna klica
Sve boje sunčanog leta...
A strašna međa šta znači,
Što deli pokret od mira?
Šumna je reka, kad smrači,
Od svojih obala šira.
Na kraju tuge i pira,
Visoke planine smrti,
I hladna jezera mira —
Ko čeka na međi? O, ta
Najveća tajna što traje:
Granica dveju lepota
I dveju sujeta! Šta je?
To nemo raskršće vera,
Most bačen između sreća,
Ta međa dveju himera —
Neg život i smrt je veća!
Znam, čuva bezglasna žica
Sve zvuke neba i sveta,
I crna ponoćna klica
Sve boje sunčanog leta...
A strašna međa šta znači,
Što deli pokret od mira?
Šumna je reka, kad smrači,
Od svojih obala šira.
29 April 2014
PESMA
Izgubih u tom nemiru
Drugove i sve galije.
Koji je sat u svemiru?
Dan ili ponoć, šta li je?
Duboke li su putem tim,
Gospode, tvoje provale!
Busije s bleskom kraljevskim,
Zlatne me čaše trovale.
Suncima tvojim opijen,
Sjajem nebeskih ravnica,
Ne znah za tvoju zamku, sen,
Dno tvojih gnusnih tamnica.
I kad se otkri putanja
Sva sunca gde su zapala,
Na moru tvoga ćutanja
Kao dažd noć je kapala.
Drugove i sve galije.
Koji je sat u svemiru?
Dan ili ponoć, šta li je?
Duboke li su putem tim,
Gospode, tvoje provale!
Busije s bleskom kraljevskim,
Zlatne me čaše trovale.
Suncima tvojim opijen,
Sjajem nebeskih ravnica,
Ne znah za tvoju zamku, sen,
Dno tvojih gnusnih tamnica.
I kad se otkri putanja
Sva sunca gde su zapala,
Na moru tvoga ćutanja
Kao dažd noć je kapala.
ČEKANjE
ČEKANjE
Dugo se u potoku kupa
Jutarnja zvezda; već zâri,
A svud još strašna, i glupa,
I nema apatija stvari.
Prošle su zvezde i sati;
I talasi pod lukom mosta;
A svu noć ja čekah da svrati
Nekog svog neznanog gosta.
Sva koplja jutra duž neba,
Sva platna dana po dolu...
A obed od vina i hleba,
I lampa, još na mom stolu...
Da li je mogao proći
Moj prag u zamrkloj cesti?
Čekam i čekam sve noći
Tog putnika s nekom vesti.
Dugo se u potoku kupa
Jutarnja zvezda; već zâri,
A svud još strašna, i glupa,
I nema apatija stvari.
Prošle su zvezde i sati;
I talasi pod lukom mosta;
A svu noć ja čekah da svrati
Nekog svog neznanog gosta.
Sva koplja jutra duž neba,
Sva platna dana po dolu...
A obed od vina i hleba,
I lampa, još na mom stolu...
Da li je mogao proći
Moj prag u zamrkloj cesti?
Čekam i čekam sve noći
Tog putnika s nekom vesti.
PESMA MRAKA
Sve vojske noći jezde,
Zastave mraka vihore;
Vetar je razneo zvezde
I zadnje lišće sa gore.
Ponoćni crni petli
Već su se triput čuli;
U luci far ne svetli
Gde brod moj mirno truli.
Crni će vetar da piri,
I kiše padaće crne,
dok dan na okno zaviri
S detinjim očima srne.
Nešto što vapi nama
Oduvek i bez moći,
Na daljnjim obalama
Umreće ove noći.
Zastave mraka vihore;
Vetar je razneo zvezde
I zadnje lišće sa gore.
Ponoćni crni petli
Već su se triput čuli;
U luci far ne svetli
Gde brod moj mirno truli.
Crni će vetar da piri,
I kiše padaće crne,
dok dan na okno zaviri
S detinjim očima srne.
Nešto što vapi nama
Oduvek i bez moći,
Na daljnjim obalama
Umreće ove noći.
08 April 2014
SETA
SETA
I davno trag ljudi kud nesta,
Još širom po poljima plinu —
Sav gorki mir pesme što presta,
I miris žetve što minu.
I davno mrak padne već vani,
I zadnji lik stvari se zatre —
A cvrčci od sunca pijani
Još kliču za podne od vatre.
Sve traje na velikoj njivi,
Sve jednom što suza nam zali;
Jer stokratni život proživi
Sve ono za čime se žali.
I srca mru, trošna međ svima,
I tašta i protivurečna —
No ono što na dnu njih ima,
Sve samo su delovi večna.
I traje sve, kao iz kletve,
Kroz prazna i pečalna mesta —
Sav miris daleke žetve,
I gorki mir svega što nesta.
I davno trag ljudi kud nesta,
Još širom po poljima plinu —
Sav gorki mir pesme što presta,
I miris žetve što minu.
I davno mrak padne već vani,
I zadnji lik stvari se zatre —
A cvrčci od sunca pijani
Još kliču za podne od vatre.
Sve traje na velikoj njivi,
Sve jednom što suza nam zali;
Jer stokratni život proživi
Sve ono za čime se žali.
I srca mru, trošna međ svima,
I tašta i protivurečna —
No ono što na dnu njih ima,
Sve samo su delovi večna.
I traje sve, kao iz kletve,
Kroz prazna i pečalna mesta —
Sav miris daleke žetve,
I gorki mir svega što nesta.
SUNCOKRETI
U tužnom oku suncokreta,
Što nemo prati neba bludnje,
Tu su sve žeđi ovog sveta,
Sva nespokojstva i sve žudnje.
Šýme u strahu svom od mraka:
„Bog je pomalo sve što zâri;
I svetlosti je jedna zraka
Mera i cena sviju stvari!...
Sve je što živi na dnu tmine
S prokletstvom nemim na svet palo —
Sve što ne gleda u visine,
I nije jednom zasijalo!...“
S istoka kralji, obučeni
U teško zlato, stoje plačni;
I žreci sunca, naspram seni
Prosjački vape u čas mračni.
Te tužne oči suncokreta
U mom su srcu otvorene —
Ali su sunca nakraj sveta,
I tiho slaze mrak i sene.
Pomreće noćas širom vrti,
Dvoredi sjajnih suncokreta,
Ali će biti u toj smrti
Sva žarka sunca ovog sveta.
REFREN
Znadem za neme sutone,
Kad sav šum zemlje nestane ―
Gde srce za čas prestane,
A duša zavek utone.
Znadem za noći zvezdane,
Gde se sva svetlost prolije,
Da čašu tuge dolije,
Prokaže bola bezdane.
Znam ljubav kad se useli
U srca sjajne palače,
Pa tužna pesma rasplače,
Radosna pesma ucveli.
Znadem za čase čamotne,
Jeseni gorke, zgružene:
Sve stvari stoje združene,
Samo su duše samotne.
NAPON
Zavapi klica: želim nići,
Iz mraka, do vrhunca!
Iz prslih grudi ja ću dići
Najlepšu himnu sunca.
Zavapi krilo: da se rodim,
Iz strašnog mučenja krvi!
Zvezdama mirnim da zabrodim,
Na sunce da stignem prvi.
Zavapi suza: vaj, da kanem
Iz bola koji grca!
Doneću na svet, kada panem,
Prvu vest ljudskog srca.
PRIČA
O plodu zbori cvet što padne,
I reka o huci plimâ;
O ognju sunca zvezde hladne,
A suton o svitanjima.
Osmeh za slasti beskonačne,
I krilo za prostor sveta;
O večnoj sreći oči plačne;
Pad zbori za trijumf leta.
I mir gde zrnje mraka niče,
Da sav šum sferâ taji...
Zvezde što padnu, to su priče
Da i smrt zna da sjaji.
05 February 2014
VEČERNjE
Iz Cavtata
Naraslo ostrvo u šumi oliva,
Kô crn galeb leži nasred morskih vala.
Dok večernja magla iznad nemih žala
Pada, kô zaborav, nečujna i siva.
Naraslo ostrvo u šumi oliva,
Kô crn galeb leži nasred morskih vala.
Dok večernja magla iznad nemih žala
Pada, kô zaborav, nečujna i siva.
MESEČINA
Na Lapadu
Mesečina padne na starinski mramor
Širokih teraca, i po čempresima
Njenog starog vrta. Tih se čuje žamor:
To na obalama mre ponoćna plima.
Mesečina padne na starinski mramor
Širokih teraca, i po čempresima
Njenog starog vrta. Tih se čuje žamor:
To na obalama mre ponoćna plima.
LjUBAV
Iz Stona na Pelješcu
Stoji pusta crkva bez glasa i zvona,
Sumračna i hladna svu noć i dan celi,
A u napuštenoj i nemoj kapeli
Sama plače bleda žalosna madona.
Stoji pusta crkva bez glasa i zvona,
Sumračna i hladna svu noć i dan celi,
A u napuštenoj i nemoj kapeli
Sama plače bleda žalosna madona.
ZVEZDE
S ostrva Lopuda
Visoko u granju mirno gore zvezde,
I široka pesma mora u tišini
Čuje se oko nas; i ti glasi jezde
Kô da rosa pada u srebrnoj tmini.
Visoko u granju mirno gore zvezde,
I široka pesma mora u tišini
Čuje se oko nas; i ti glasi jezde
Kô da rosa pada u srebrnoj tmini.
JUTRENjI SONET
Kod crkve Sv. Gospe od Milosrđa
Mirišu jasmini i modri se lovor,
U srebrnom jutru još spavaju žali;
Duboko u školju čuo se je govor:
To zborahu prvi probuđeni vali.
Mirišu jasmini i modri se lovor,
U srebrnom jutru još spavaju žali;
Duboko u školju čuo se je govor:
To zborahu prvi probuđeni vali.
NOĆNI STIHOVI
Kod Svetog Jakova u Dubrovniku
Ja volim noći, njine mutne zbore,
I njine tišine, i njine oluje;
Njine crne reke kada setno huje
Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
Ja volim noći, njine mutne zbore,
I njine tišine, i njine oluje;
Njine crne reke kada setno huje
Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
DALMACIJA
Iz Splita
Sa kapele jedne, sa starog vrhunca,
Polagano zvoni. Sve je mirno tako.
Na vodama leži krv večernjeg sunca,
Dimi se, i hladi, i mrzne polako.
Sa kapele jedne, sa starog vrhunca,
Polagano zvoni. Sve je mirno tako.
Na vodama leži krv večernjeg sunca,
Dimi se, i hladi, i mrzne polako.
19 January 2014
Izložba: JOVAN DUČIĆ u diplomatiji
Jovana Dučića srpska javnost zna kao pisca i pesnika, ali i kao diplomatu. Arhiv Jugoslavije je 2012. godine otvorio je izložbu "Jovan Dučić u diplomatiji"
Diplomatski put i službovanje Dučića u devet zemalja Evrope i 13 diplomatskih misija.
Diplomatska predstavništva kraljevine Jugoslavije bila su na nivou poslanstava, a Jovan Dučić 1939. godine postaje prvi ambasador kraljevine Jugoslavije.
Pored književne i diplomatske delatnosti Dučić je bio i veliki zadužbinar.
1923. godine patrijarh Dimitrije odlikovao Dučića Gramatom za narodnog prosvetitelja i pobožnog stvaraoca i onoga ko je voleo i pomagao crkvu.
"Možemo se prisetiti da je on dao, za to vreme veliki prilog za izgradnju Hrama Svetog Save", podseća književnica Tanja Todorović.
Katalog izložbe: JOVAN DUČIĆ u diplomatiji u .PDF formatu možete preuzeti ovde
U poslednjem delu kataloga se nalaze fotografije sortirane po hronologiji i izvanredno opisane.
Hvala autorima iylo\be na ovako temeljnom izdanju kataloga.
Autori izložbe i каталога: Миладин Milošević i Dušan Jončić
Objavljivanje kataloga omogućilo je Ministarstvo kulture,
informisanja i informacionog društva Republike Srbije
Beograd 2012
Diplomatski put i službovanje Dučića u devet zemalja Evrope i 13 diplomatskih misija.
Diplomatska predstavništva kraljevine Jugoslavije bila su na nivou poslanstava, a Jovan Dučić 1939. godine postaje prvi ambasador kraljevine Jugoslavije.
Pored književne i diplomatske delatnosti Dučić je bio i veliki zadužbinar.
1923. godine patrijarh Dimitrije odlikovao Dučića Gramatom za narodnog prosvetitelja i pobožnog stvaraoca i onoga ko je voleo i pomagao crkvu.
"Možemo se prisetiti da je on dao, za to vreme veliki prilog za izgradnju Hrama Svetog Save", podseća književnica Tanja Todorović.
Katalog izložbe: JOVAN DUČIĆ u diplomatiji u .PDF formatu možete preuzeti ovde
U poslednjem delu kataloga se nalaze fotografije sortirane po hronologiji i izvanredno opisane.
Hvala autorima iylo\be na ovako temeljnom izdanju kataloga.
Autori izložbe i каталога: Миладин Milošević i Dušan Jončić
Objavljivanje kataloga omogućilo je Ministarstvo kulture,
informisanja i informacionog društva Republike Srbije
Beograd 2012
Burad na antičkom sarkofagu
U leto 1934. godine Jovan Dučić je iz Rima poslao pismo Ministarstvu prosvete, Umetničkom odeljenju, u kojem, između ostalog, stoji:
„Uputio sam odavde iz Rima 15 sanduka u težini 5.000 kilograma, u kojima se nalaze knjige, mramorni i železni predmeti, za javnu zbirku u tom gradu. Molim Ministarstvo prosvete da mi izdejstvuje oslobađanje carine...”
„Uputio sam odavde iz Rima 15 sanduka u težini 5.000 kilograma, u kojima se nalaze knjige, mramorni i železni predmeti, za javnu zbirku u tom gradu. Molim Ministarstvo prosvete da mi izdejstvuje oslobađanje carine...”
U drugom testamentu, pisanom početkom marta 1935. godine, uz sve ostalo, Dučić kaže „da ceo svoj imetak zaveštava rodnom gradu: knjige, slike, lične predmete”. Iste godine, u Trebinje je stigla nova pošiljka u kojoj su bili: mermerni kipovi, tri kamene česme i dve spomen-ploče.