Legat Jovana Dučića u Trebinju [2], U zadužbini Luke Ćelovića nalazi se 5.427 knjiga iz biblioteke Jovana Dučića

U „trebinjskom” i „američkom” fondu nalazi se 5.427 knjiga Jovana Dučića, ali su one, nažalost, još u kartonskim kutijama u Narodnoj biblioteci u Trebinju 

Kuca Celovica u kojoj je smesten Legat Jovana Ducica

Dučićev legat na stalnoj adresi 

U jednoj od zadužbina Luke Ćelovića, znamenitog Trebinjca, koji je svom rodu ostavio veliki broj zadužbina u rodnom gradu  i u Beogradu, posle mnogo peripetija, smeštena je trebinjska Narodna biblioteka. U njoj će, posle obnove, koja je pri kraju, biti smešten legat Jovana Dučića. Reč je o izuzetno značajnoj kolekciji knjiga od čak 5.427 naslova, a tu su i rukopisi Dučićevih književnih dela, prepiska, diplomatski akti, dnevnici...

Sve zatečene knjige i spisi uredno su popisani. Dučićev legat ima dva fonda: „trebinjski” i „američki”.

Jovan Dučić je, još pre Drugog svetskog rata, poklonio Trebinju oko 1.500 publikacija i one čine takozvani trebinjski fond. Kada je otišao u Ameriku, pesnik je sa sobom poneo i svoju biblioteku koju će, kasnije, testamentom ostaviti, takođe, rodnom gradu. 
Početkom šezdesetih godina prošlog veka Dučićeva biblioteka je iz Amerike stigla u Trebinje, i to je takozvani „američki fond”.

Jovan Dučić u svojoj biblioteci

Klasifikaciju knjiga, u oba fonda, obavili su stručnjaci iz Nacionalne biblioteke Bosne i Hercegovine i Narodne biblioteke Srbije.

Trebinjski fond je podeljen u osam grupa. U prvoj – nema publikacija. (Da li su to ona dela za koja se zna da su postojala, a kojih višenema.)
U drugoj su knjige koje su pisci poklanjali Jovanu Dučiću, s posvetom (81 naslov). Tu su knjige Gvida Tartalje, Hamza Hume, Andrije Luburića...

Jovan Skerlić ga daruje svojom knjigom „Pisci i knjige III”, 1908. godine, a u posveti piše: „Svome prijatelju Jovanu Dučiću, J. Skerlić”. 

Veljko Petrović mu je poklonio, 1922. godine, svoju knjigu „Tri pripovetke”, s posvetom: „Gospodinu Jovanu Dučiću, pozdrav i poštovanje, V. Petrović, B. 23. X 922”. 

Iste godine, Miloš Đurić mu poklanja svoju studiju „Filozofija panhumanizma”, s posvetom: „Gospodinu Jovanu Dučiću, s najdubljim poštovanjem, Miloš Đurić”.

U trećoj grupi su rečnici, priručnici, enciklopedije (99 naslova). Najviše je dela na francuskom jeziku, a ima ih i na nemačkom, italijanskom i srpskom. 

Osim rečnika, u ovoj grupi su i gramatike, priručnici iz raznih oblasti (istorija, muzika, umetnost, pravo), katalozi...

Četvrtu grupu čine dela na francuskom jeziku: knjige francuskih pisaca na francuskom jeziku (298 naslova), među kojima su i dela Igoa, Dime, Flobera, Balzaka, Zole... kao i dela stranih pisaca na francuskom jeziku (55 naslova). Veoma su dobro očuvana „Sabrana dela” Lava Tolstoja, Aristotelov „Atinski ustav”, Erazmova „Izabrana dela”.

U petoj grupi su dela na srpskom jeziku (130 naslova). 
Među ovim knjigama su „Cveće zla” Šarla Bodlera, „Soneti” Milutina Bojića, „Vrela krv” Borislava Stankovića, „Začarani krug” Gvida Tartalje, „Bogdan Popović” Sime Pandurovića, „Hrvatska rapsodija” Miroslava Krleže, „Zlatni vitez” Desanke Maksimović...Pažnju privlači i „Pregled izdanja Srpske kraljevske akademije”, od 1886. do 1936. godine, „Spomenica Petra Kočića”, u izdanju Odbora za pomen Petra Kočića, „Srpski letopis za godinu 1854, deo I”, iz 1854. godine.

Dela na italijanskom jeziku (110 naslova) našla su se u šestoj grupi. Ovde su dela Ivana Turgenjeva, Dantea Aligijerija, Oskara Vajlda...U sedmoj grupi, gde su dela na engleskom jeziku (542 naslova), našle su se i neke stare knjige, iz 19. veka, kao i glavna dela Dikensa, Stendala, Šekspira, Tolstoja, Eliota...

Poslednju, osmu grupu, čine dela na nemačkom jeziku (86 naslova). Dučić je, u svojoj biblioteci, imao knjige, na nemačkom, Viktora Igoa, F. M. Dostojevskog, Dantea Aligijerija, ali i knjigu Slavka Boškana „Tesla i njegov rad”.

Američki fond ima 3.759 naslova (216 pripada periodici) i podeljen je u deset grupa.

U prvoj grupi su Dučićeva sopstvena dela (21 naslov), a u drugoj knjige koje je dobijao od kolega, pisaca, s posvetom, među kojima su dela Ive Andrića, Vladimira Nazora, Branka Ćopića, Slobodana Jovanovića, Veljka Petrovića, Milana Kašanina, Gustava Krkleca... U trećoj grupi su enciklopedije, rečnici, priručnici (332 naslova). Reč je o vrednim i luksuzno opremljenim izdanjima, a posebno se izdvaja „Velika enciklopedija Francuske” (31 tom).

Najbrojnija je četvrta grupa, u kojoj je 1.316 naslova. Podeljena je na dve podgrupe: dela francuskih pisaca na francuskom jeziku (901 naslov). Mnoga dela iz ove podgrupe su starijeg datuma i potiču iz 18. i 19. veka: Volterova dela, iz 1736. godine, Monteskjeova (1761), La Fontenove „Basne” (1813). U drugoj podgrupi su dela stranih pisaca prevedena na francuski jezik (415 naslova). Tu su Vergilijeve „Bukolike”, Cezarovi „Komentari”, Homerove „Ilijada” i „Odiseja”, Danteova „Božanstvena komedija”, Aristofanovo „Pozorište”, Herodotova „Istorija”...

Dela na srpskom jeziku (548 naslova) u petoj su grupi. 
Tu su knjige Alekse Šantića, Đure Jakšića, Milana Rakića, Jovana Jovanovića Zmaja, Gustava Krkleca, Vladimira Nazora... U ovoj grupi su i sabrana dela Miloša Crnjanskog, Njegoša, Milovana Glišića, Svetozara Ćorovića, Jovana Sterije Popovića...      

   

Veoma je bogata, i luksuzna, i šesta kolekcija, na italijanskom jeziku (329 naslova), gde su dela Dantea, Petrarke, Bokača, Makijavelija... U ovoj grupi ima i knjiga starih nekoliko vekova, nekih iz 16. veka. U sedmoj grupi su knjige na engleskom jeziku (94 naslova). I ovo je veoma dragocena kolekcija. Knjige su u kožnom i platnenom povezu. Tu su celokupna dela Vilijama Šekspira i Džordža Gordona Bajrona, kao i knjige Oskara Vajlda, Bernarda Šoa, Frensisa Bejkona, Čarlsa Kingslija...

Knjige na nemačkom jeziku (48 naslova) našle su se u osmoj grupi. Ovde su Geteova dela, knjige Adama Smita, Ekermana, Tolstojev „Dnevnik 1895–1899”. U devetoj grupi je periodika, koja obuhvata naše i strane listove i časopise. Sačuvani su brojevi mostarske „Zore”, čiji je urednik bio i Jovan Dučić (zajedno sa Šantićem i Ćorovićem), „Glasnika srpskog učenog društva”, „Letopisa Matice srpske”, „Srpskog književnog glasnika”, kao i veliki broj publikacija iz Italije, Španije, Francuske, Švajcarske, Rumunije, Mađarske, Grčke...

Veoma je zanimljiva i deseta grupa: arhiv, u kojoj su rukopisi, prepiska, računi, izveštaji, pozivnice, isečci iz štampe, prospekti, isprave, fotografije...

Sve knjige se, nažalost, nalaze u kartonskim kutijama, po hodnicima biblioteke. Danica Kuduz, direktorka Narodne biblioteke u Trebinju, obećava da će za dva meseca legat Jovana Dučića biti potpuno sređen i dostupan kako naučnim radnicima, tako i posetiocima.

Politika 29.04.2008
Izvor 
Fotografije: FB stranica Narodna biblioteka Trebinje