Trebinje 2013. Dučićeva zbirka sa vrednim umetničkim eksponatima (72 eksponata kamene plastike, 14 umjetničkih slika domaćih i inostranih slikara, tapiserija, mozaik, japanski vez, odlikovanja Jovana Dučića, njegova ambasadorska odora i njegovi rukopisi). Muzej Hercegovine Trebinje
 |
| Muzej Hercegovine - Trebinje |
U adaptiranoj kući porodice Ćelović, iz koje potiče veliki srpski zadužbinar Luka Ćelović Trebinjac, u kojoj je odnedavno smeštena Narodna biblioteka, u posebnoj prostoriji nalazi se Dučićev legat.
Predstoji njegova sistematizacija i smeštanje na police, a potom će konačno ova neprocenjiva zbirka biti dostupna poštovaocima i proučavaocima Dučićevog dela i zainteresovanim građanima.
 |
| Kuca Ćelovica u kojoj je Narodna biblioteka Trebinja i legat Jovana Dučića |
Zbirka je potom dugo stajala u kartonskim kutijama u tadašnjem skučenom prostoru Narodne biblioteke, gde je više bila smetnja nego korist. [?1?]
U to vreme upravo novinar "Politike" Radovan Popović pisao je o zbirci "pohranjenoj u mračnoj sobi trebinjske biblioteke i nedostupnoj javnosti".
Potom se, sa Narodnom bibliotekom, i Dučićev legat selio iz jednog prostora u drugi, a tek osamdesetih godina, kad je biblioteka bila smeštena u Domu kulture, ugledao je svetlo dana. Biblioteka je tokom poslednjeg rata još jednom menjala adresu.
Teka sada, u novootvorenim prostorijama Narodne biblioteke, u lepoj kamenoj kući Ćelovića u centru grada, i biblioteka i Dučićeva zbirka našle su stalno mesto. Kuća je adaptirana sredstvima Ministarstva kulture Republike Srpske, a projektnu dokumentaciju za adaptaciju Ćelovića kuće finansiralo je Ministarstvo kulture Republike Srbije pre jedanaest godina.
Iako su prostorije biblioteke zvanično otvorene pre godinu dana, preseljavanje knjižnog fona tek nedavno je okončano.
Stručnjaci kažu da Dučićev legat ima neprocenjivu vrednost. Tu su brojna dela koja je Dučić kupovao ili dobijao na poklon od samih autora sa posvetom. Posebno je brojna zbirka dela na francuskom jeziku, pošto je pesnik cenio francusku književnost.
Neke od knjiga stare su gotovo pola milenijuma i pravi su rariteti. Najstarija knjiga u zbirci štampana je u Italiji 1565. godine. Potom sledi primerak Ariostovog "Besnog Orlanda" koji je štampan u Veneciji 1573. godine.
Zbirka obuhvata i brojne časopise poput "Glasnika srpskog učenog društva", primeraka "Srpskog književnog glasnika" od 1933. do 1941. godine. Tu su i svi brojevi mostarske "Zore" od 1896. do 1901. godine koju je Dučić uređivao zajedno sa Šantićem i Ćorovićem.
Posebnu vrednost predstavljaju rukopisi, među njima i kucani rukopis danas rado čitanog Dučićevog dela "Blago cara Radovana", te deo pesnikove prepiske sa tadašnjim Dvorom Kraljevine Jugoslavije, prijateljima i rodbinom.
Postoje i, istina, malobrojna pisma pripadnica nežnijeg pola, što se i očekivalo jer je Jovan Dučić važio za velikog šarmera. Pisma koja je Dučić dobijao iz otadžbine tokom diplomatske službe svedoče o velikom ugledu koji je uživao među sunarodnicima.
Siromašni rođaci i poznanici iz Hercegovine u pismima mu se često obraćaju za pomoć, bilo da je reč o napredovanju u službi, materijalnoj pomoći ili nečem drugom. Tako u jednom pismu siromašni student koji treba da brani doktorat u Parizu Jovana Dučića moli za kakav pristojan kaput koji bi obukao za tu priliku.
Dučićev legat je 2004. godine i zvanično dobio status kulturnog dobra od velikog značaja. Njegovim smeštanjem u stalni prostor i otvaranjem za javnost Trebinje će zaokružiti i ovaj preostali deo ispunjenja pesnikovog testamenta.
Fotografije sa FB stranice Narodna biblioteka Trebinje
No comments:
Post a Comment