O plodu zbori cvet što padne,
I reka o huci plimâ;
O ognju sunca zvezde hladne,
A suton o svitanjima.
Osmeh za slasti beskonačne,
I krilo za prostor sveta;
O večnoj sreći oči plačne;
Pad zbori za trijumf leta.
I mir gde zrnje mraka niče,
Da sav šum sferâ taji...
Zvezde što padnu, to su priče
Da i smrt zna da sjaji.
No comments:
Post a Comment